O meni

Godine 1992. brižljivo sam pripremao drugu samostalnu izložbu u mom rodnom gradu Sarajevu. Bila je zakazana za 16. april u Olimpijskom muzeju. Moja izložba je prva. Velika čast za mene. Nažalost, iako je postavka bila potpuno završena, publika je nikada nije videla. Granata je razorila zgradu Muzeja. Tako je rat počeo-i za mene lično.

Nastupilo je šesnaestogodišnje odsustvo fotografije iz mog života.

Za to vreme, digitalna tehnologija je već potisnula analognu. Moji fotoaparati I ostale sprave su postali prošlost. Jednog novembarskog jutra 2008. Godine, zazvonio je telefon u mom beogradskom stanu. “Možete doći da ispraznite atelje u Sarajevu”. Usledilo je Iznenadjenje, pa neizvesnost, a potom I radost zbog negativa koje ću pronaći u ateljeu. Opet sam morao ispočetka. Sagledavanje digitalne tehnologije mi je olakšala velika želja da oživim svoje fotografije, da se vratim I prikažem stare kolekcije na nov način. Postavljam svoju treću izložbu u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja u Somboru. Tačno posle 20 godina.

U Sarajevo se vraćam 2014. godine izložbom u Collegium Artisticumu. Bila je to postavka u kompletnoj galeriji- tri sale, oko 2000 kvadrata I preko 300 metara zida. Tako se krug zatvorio posle 22 godine.

U detinjstvu, najveća radost mi je bila kada bi otac kupatilo pretvarao u mračnu komoru. Magija nastajanja fotografija u crveno obasjanom kupatilu opčinjavala me satima. Nas dvojica smo bili gospodari stana, sestra I majka su nas morale moliti da im na kratko ustupimo kupatilo. Tako su nastajale naše uspomene šezdesetih I sedamdesetih godina.

Godine 1975. Upisao sam Ekonomski fakultet u Sarajevu. Fotografiju počinjem ozbiljnije da učim I istražujem u foto-kino klubu Mašinac. Tu sam napravio prve autorske fotografije. Sa kolegama iz kluba izlagao sam na mnogim izložbama u zemlji I inostranstvu, na kojima sam I nagrađivan. Najznačajnija mi je Prva nagrada za kolor kolekciju u Krakovu u Poljskoj. Fotografija me toliko okupirala da sam zanemario fakultet. Ipak uspeo sam da diplomiram.

Paralelno sam počeo saradnju sa Arhitektonskim fakultetom. Radio sam fotografije gotovih objekata I maketa, učestvovao na konkursima. Dekan mi je ponudio da koristim njihov foto atelje. To mi je proširilo mogućnosti I nateralo me da učim. Razvio sam saradnju sa mnogim firmama, kojima sam radio prospekte, kataloge, plakate, promocije…
U tehnološkom smislu sam toliko napredovao da sam radio kolor dijapozitive, kolor fotografije velikih metarskih formata, kao I kolor displeje za aerodrome I restorane.

Član strukovnog udruženja ULUPUBIH postajem 1984. I biram neizvesnost statusa samostalnog umetnika. Bio sam najmlađi od 28 samostalnih umetnika u BIH.

Od ključne izložbe u Somboru, ponovo počinjem da snimam, ali samo autorske fotografije. Do danas sam realizovao preko 20 samostalnih izložbi u Srbiji Bosni I Hercegovini I Crnoj Gori.
Samostalne izložbe:1984. Priština, galerija Boro i Ramiz; 1992. Sarajevo, Olimpijski muzej (pripremljena, ali zbog rata nije održana); 2012. Sombor, Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor; 2012. Herceg Novi, Galerija Josip Benković Bepo; 2013. Istočno Sarajevo, Forum teatar, Matična biblioteka; 2014. Sarajevo, Collegium Artsticum; 2015. Zemun, Kula Gardoš ; 2015. Trebinje, Galerija kulturnog centra; 2016. Beograd, Galerija Bartselona; 2016. Beograd, Beogradski mesec fotografije, TC Ušće; 2017. Beograd, Beogradski mesec fotografije, TC Ušće; 2018. Sarajevo, Galerija “Zvono”; 2018. Novi Sad, Galerija Macut; 2019. Beograd, Dorćol Platz; 2019. Beograd, Jugoslovenska kinoteka; 2019. Golubac, Biblioteka Veljko Dugošević; 2019. Pančevo, Kulturni centar/ Galerija savremene umetnosti; 2019. Herceg Novi, galerija Josip Bepo Benković
Izlagao sam na većini grupnih izložbi ULUPUBIH-a i ULUPUDS-a.
Značajnije nagrade: 1985. Krakov, Poljska, Zlatna medalja za kolor fotografiju 
2003. Sarajevo, Aprilski salon ULUPUBIH-a, nagrada za nove medije; 2004 Aleksandrija, Egipat, bijenale, bronzana plaketa za nove medije.

U okviru projekta Putovanje tri objektiva, čiji je cilj oživljavanje kulturne scene u manjim sredinama u Srbiji, Tomislav Peternek, Igor Mandić i ja gostovali smo u 28 mesta.